Kipar iz vazduha

Kipar se nalazi u severoistočnom delu mediteranskog basena. Najistočnije je ostrvo u Sredozemnom (Mediteranskom) moru, a sa površinom od 9.251 km² treće je po veličini u istom (nakon Sicilije i Sardinije). Po površini se nalazi na 161. mestu u svetu.

Sa geografskog aspekta, Kipar ima veoma povoljan položaj. Smešten je bukvalno između Evrope, Azije i Afrike. S obzirom na to da se nalazi 75 km južno od Turske, 100 km zapadno od Sirije i 360 km severno od Egipta, skoro svaki brod koji prolazi ovuda i ide dalje na istok, i obrnuto, zaustavlja se u nekoj od kiparskih luka.

Osim brodskog, Kipar je važna stanica i za avionski saobraćaj. Mnogi avioni koji lete sa zapada na Bliski istok, pa i dalje, sleću prvo na aerodrome u, na prvom mestu, Larnaci ali i Pafosu. Glavni grad Nikozija nema aerodrom. Aerodrom u Larnaci je moderan i odgovara svim svetskim standardima.

Zahvaljujući dobrom strateškom položaju, Kipar je u istoriji često bio meta velikih sila. Ovim ostrvom su prošli: Feničani, Grci, Egipćani, Persijanci, Makedonci i Aleksandar Veliki, Rimljani, Vizantinci, Arapi, Britanci, Francuzi, Mleci, Osmanlije, opet Britanija, nakon čega su ostvarili nezavisnost.

Reljef Kipra

Kipar se prostire na površini od 9.251 km². Na toj relativno maloj površini može se primetiti kompleksnost prirodno-geografskih osobina, neočekivana za ovako mali prostor. Ostrvo je izduženo u pravcu zapad-istok i izgledom podseća na električnu gitaru. U pravcu zapad-istok rastojanje je 240 km, a sever-jug najduže rastojanje je 100 km. Dužina obalne linije je 648 km. Obala je dobro razuđena. Ima nekoliko poluostrva od kojih je najveće Karpas, koje se nalazi na severoistoku ostrva.

Satelitski snimak Kipra

U reljefnom pogledu ostrvo Kipar čine planine, nizije i duge plaže. Geološki i tektonski pripada Maloj Aziji sa kojom je u prošlosti bio spojen. To je bilo tako do alpske orogeneze, koja se desila u tercijaru, a zahvatila je evropski prostor od Pirineja, Alpa, Dinarida, te se širila preko Male Azije dalje na istok. Tada je došlo do izdizanja kopna današnjeg Kipra. Izdizanjem ostrva Kipar, stvoren je i današnji morski prolaz između ovog ostrva i Male Azije, koji se posle ispunio vodom i tako je ovaj deo kopna postao ostrvo. Prema tome, za Kipar kažemo da je nastao alpskom orogenezom zbog čega spada u mlađa kopna.

Reljefne celine Kipra čine:

Planina Trodos na jugu. Proteže se paralelno sa obalom u pravcu zapad-istok od rta Arnauti do zaliva Larnaka. Spada u mlade venačne planine. Trodos je izgrađen od magmatskih stena i vulkanskog materijala. Najviši vrh je Olimp sa visinom od 1951 m. To je ujedno i najviši vrh ostrva.

Visoravan Vesparmak na severu. Još se naziva i Pendadaktilos i Kirinejska visoravan. Proteže se uz severnu obalu od rta Kormakiti do rta Sveti Andreas. Njegova dužina je oko 150 km, a postepeno se snižava od zapada ka istoku. Visoravan je mnogo uža i niža od Trodosa, a takođe je i ispresecana dolinama. Najviši vrh je Kiparsio (1023 m).

Nizija Mesaorija između ovih visoravni. Naime, sam naziv “Mesaorija” u prevodu sa grčkog znači “između planina”. Po postanku je tektonska dolina. Ovo je plodna oblast u kojoj dominiraju aluvijalne ravni. Ispunjena je tercijarnim i kvartarnim nanosima. Njena nadmorska visina ne prelazi 300 m.

Hidrografija Kipra

Od ukupne površine ostrva svega 10 km² otpada na vodu. Treba napomeniti da Kipar ima samo dve stalne reke i to Pedias i Jalias. Njihovi tokovi su nešto manji od 100 km. Obe teku kroz Mesaoriju i ulivaju se u zaliv Famagusta. One se uglavnom koriste za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. Ostale reke, koje su inače i mnogo manje, imaju svoj tok samo u vremenu jakih kiša i uglavnom za vreme kada se otapa sneg sa planina.

Slano jezero u Larnaci - Moj Kipar

Što se tiče jezera, njih na ostrvu postoji nekoliko i uglavnom su slatkovodna. Ipak, dva najveća jezera su slana, verovatno zbog neposredne blizine mora. U prošlosti su bila deo mora. To su jezera Akrotiri u Limasolu i Slano jezero u Larnaci (nalaze se na jugu ostrva).

Klima na Kipru

Kipar važi za najtoplije ostrvo Mediterana sa oko 340 sunčanih dana godišnje (trinaest sati sunca dnevno tokom leta), što ga čini najsunčanijom zemljom u ovom delu sveta.

Zalazak sunca u luci Aja Nape - Moj Kipar

Klima na Kipru je izrazito mediteranska (sredozemna), čije su osnovne odlike blage zime (decembar – februar) i veoma topla, sušna leta (sredina maja – sredina oktobra). Proleća i jeseni traju izuzetno kratko.

Treba naglasiti da klimatske odlike nisu iste na svim delovima ostrva, pa je tako u unutrašnjosti i sa povećanjem nadmorske visine ta sredozemna klima nešto izmenjena, iako se radi o malom prostoru. Glavni faktor klime koji uzrokuje ove izmene je pravac pružanja planina Trodos i Besparmak, koji idu paralelno sa obalom te zatvaraju unutrašnjost ostrva. Posledica toga je to da unutrašnjost ima toplija leta, hladnije zime, te manju količinu padavina od priobalja.

Biljni i životinjski svet na ostrvu je veoma raznovrstan i predstavlja pravi raj za sve ljubitelje prirode.

Dobrodošli na Kipar – rodno mesto Afrodite, grčke boginje ljubavi i lepote!

Slano jezero u Larnaci (Fotografija: Shutterstock)
Kipar iz vazduha (Fotografija: Manos Botrini)
Satelitski snimak Kipra (Fotografija: Shutterstock)
Zalazak sunca u luci Aja Nape (Fotografija: Pixabay)
Podelite stranicu:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •