Književna umetnost na Kipru je duboko ukorenjena od davnina i predstavlja glavni faktor nacionalne samosvesti. Tokom vekova, snažne emocije Kiprana nisu prestajale da se izražavaju u anonimnoj ili tradicionalnoj narodnoj kreativnosti; od Evklosa do Cinirasa, od Stasinosa do Zena Citiuma, od akritskih pesama do ritmova ljubavi, od Vasilisa Mihaelidesa do Kostasa Mondisa. Kroz neprestanu književnu krativnost manifestuje se kiparski istorijski kontinuitet i identitet ostrva.

Počeci moderne kiparske poezije datiraju od 1878. godine, u kojoj je Kipar bio pod britanskom vladavinom.

Te godine na ostrvu se pojavila prva štampa zahvaljujući nastavniku Teodulosu Konstandidesu. Postepena evolucija tipografije sa objavljivanjem novina i umetničkih magazina imala je povoljan uticaj na razvoj književnosti.

Prvi književni period na Kipru datira od 1878. pa do otprilike 1920. godine. Književna klima je prilagođena romantičnom okruženju Prve atinske škole sa nesrećnim ishodom zbog neuzvraćene ljubavi.

Najupečatljivija figura ovog perioda bez sumnje je bio narodni pesnik Vasilis Mihaelidis koji je začetnik kiparskog dijalekta kao jezičkog sredstva za pisanu poeziju, sa kojim je dokazao svoj neograničeni potencijal. Tokom istog perioda Dimitris Lipertis se pojavio u poemama puritske katarevuze i demotskog jezika.

Drugi period kiparske književnosti obuhvata razdoblje od 1920. godine do borbe EOKA. Tokom tog period postavljeni su temelji kiparke poezije i uspostavljeni novi načini izražavanja koji se koriste i dan-danas. Pojava veoma značajnih kulturnih časopisa kao što su “The Letters”, “Paphos” i “Avgi” odigrala je važnu ulogu u razvoju književnosti ostrva.

Te godine obeležene su velikim brojem trendova, ideja i intelektualnih pokreta uopšte, poput neo-simbolizma, neo-romantizma, parnasovske i društvene poezije.

Važna imena ovog perioda su Glafkos Alitersis, Hristodulos Galatopulos, Pavlos Valdesarides, Antis Pernaris, Janis Lefkis, Pitagoras Drusiotis, a važno je pomenuti i pojavu nekih najpoznatijih pesnika kao što su Kostas Montis, Nikos Kranidiotis, Manos Kralis i Kipros Hrisantis.

Poezija na Kipru je najveći procvat doživela sa izbijanjem oslobodilačke borbe od 1955. do 1959. godine. Borba je dovela do nacionalne svesti, kultivisala je osećaj slobode i podigla kiparski helenizam.

Kostas Montis, čije su glavne karakteristike bile njegova sposobnost da vidi stvari ispod površine, suptilna percepcija i retka osećajnost, obogatile su kiparsku poeziju dajući joj novu dimenziju. Glavni udar njegove poezije dolazi sa objavljivanjem sopstvene kolekcije “Stigmes”, koja je postala obeležje kiparske književnosti. Kombinujući konciznost sa liricizmom i crtanjem tema iz istorije i sadašnjosti, stvorio je posebnu vrstu poezije.

U godinama koje su usledile na scenu je stupila nova dinamična generacija pesnika, poznatija kao generacija nezavisnosti. Ona je uključivala imena kao što su Kiriakos Haralambides, Mihalis Pashiardis, Andreas Hristofides i Kostas Vasiliu.

Haralambides je kombinovao religiozni misticizam sa telesnim vitalizmom. Metafizička anksioznost ostavila je pečat na njegov način pisanja kroz alegorične oblike i maske.

Vasiliu, sarkastičan i oštar, trudio se da kroz alegorijske formulacije demistifikuje mnoge “tabu” situacije u svakodnevnom životu.

Kiparska tragedija iz 1974. godine bila je odlična podloga za inspiraciju autora koji su usledili: Pandelis Mihanikos, Kiriakos Plisis i Teodosis Nikolau. Poezija Mihanikosa zalazi u dubinu ljudskog postojanja i unutrašnjeg ritma ljudske duše. Njegov rad ostavio je dubok uticaj na kiparsku poeziju.

Pesnici pokušavaju da se prisećaju sopstvenih iskustava i emocija. Koristeći okupirane gradove kao što su Amohostos (Famagusta), Kerinija i Morfu kao arhetipske simbole, kreću se u uslovima samo-otkazivanja i ćorsokaka. Ono što čini ovu generaciju drugačijom od onih u 60-imgodinama, je njihova težnja za slobodom i individualnošću, koje gledaju kao najvažniju vrednost koja že ih voditi ne ka bilo kom obliku spasenja, već u samicu lutanja i stalne potrage za samosvešću.

Kiparska književnost je posle 1974. godine prešla na nove načine izražavanja, formulišući sopstveni identitet kroz prolaznost vremena. Refleksija i kontemplacija, koji proizilaze iz neizvesnosti i situacije na Kipru i u svetu, vode ka poeziji društvene preokupacije, ističući duboke egzistencijalne brige čoveka. Zauzimajući posebno mesto, Mihalis Pieris, spaja mit i istoriju kako bi stvorio čistu poeziju iz incidenata svakodnevnog života. Drugi poznati pesnici iz ovog doba su Lefkios Zafiriu, Nikos Orfanides, Niki Marangu, Pica Galazi, Nasa Patapiu i Mona Savidu Teodulu.

Kulturni časopisi kao “Pneumatiki Kypros”, “Akti”, “Anev”, “Nea Epohi”… u velikoj meri su doprineli širenju ideja, razvoju kritičke misli, sa značajnim uticajem na projekciju rada književnika.

Obimna produkcija u oblasti književnosti poslednjih decenija i kvalitetna evolucija stvaraju nove perspektive za zauzimanje dostojnog mesta u grčkoj književnosti u celini.

Knjige o Kipru kod nas

Gorki limunovi Kipra - Lorens DarelGORKI LIMUNOVI KIPRA (original “Bitter Lemons”)
Lorens Darel

I pored sve opčinjenosti Mediteranom i grčkom kulturom, engleski pisac Lorens Darel (1912-1990) daje trezven portret posleratnog Kipra, sa osvrtima na čitavu njegovu istoriju i kulturno pamćenje.

Darelova izrazita pripovedačka snaga i talenat preobražavaju u Gorkim limunovima Kipra putopisne, istorijske i autobiografske elemente u književno delo koje nije namenjeno samo onima zainteresovanim za ovo ostrvo, već svim istinskim poštovaocima lepe reči i plemenitih stremljenja ka svestranijem međukulturnom razumevanju.

HOTEL SANRAJZ (original “The Sunrise”)
Viktorija Hislop

Hotel Sanrajz Viktorija Hislop Famagusta KiparLeto 1972. Famagusta na Kipru najpoželjnije je letovalište, grad okupan sjajem sreće. Ambiciozan bračni par otvara najveličanstveniji hotel na ostrvu, gde zajedno, u skladu, rade i grčki i turski Kiprani.

Dve komšijske porodice, Georgiju i Oskans, kao i mnogi, preselile su se u Famagustu da izbegnu višegodišnje nemire i nasilje na ostalim delovima ostrva. Ispod gradske fasade glamura i uspeha, napetost raste. Kad grčki državni udar gurne ostrvo u haos, Kipar se suočava sa strašnim sukobom. Turska napada da zaštiti tursku manjinu i bombarduje Famagustu. Četrdeset hiljada ljudi grabi najvredniju imovinu i beži pred najezdom vojske.

U napuštenom gradu, ostaju samo dve porodice. Ovo je njihova priča.

Zašto mnogi pisci obožavaju Kipar?

Kipar je vekovima velika inspiracija mnogim piscima i pesnicima, i nadahnuće onima koji prvi put dođu.

Vilijem Šekspir je veliki deo dešavanja u nadaleko čuvenom “Otelu” smestio na Kipar, koji je tada bio venecijanska kolonija. Veliki pisac je za sva svoja dela pažljivo birao lokacije i sigurno nije slučajno zašto je Kipar centralno mesto dešavanja ovog remek-dela.

Modernu kiparsku književnost odlikuju i ličnosti koje pišu na turskom, uključujući pesnika Osmana Turkaja, Ozkera Jasina, Nerimana Džahita… Neše Jasin je dobro poznata turska književnica čiji je veliko broj proznih radova preveden i na grčki i engleski jezik. Njen roman “Tajna istorija tužne devojke” je 2002. zabranjen na Severnom Kipru.

Pisci koje Kipar inspiriše na stvaranje na drugim jezicima su mnogobrojni. Od Andreasa Koumija i Mirande Hoplaros, preko Kristi Lefteri i Stivena Lotona, pa do Eve Makiš, Mihaela Paraskosa i mnogih drugih. Mnogo stranaca živi i stvara na Kipru, pronalazeći u njegovim lagunama i ogromnom istorijskom nasleđu motiv i inspiraciju, pogotovo tokom 20. veka. Roman Viktorije Hislop “Hotel Sanrajz” iz 2014. godine jedno je od poslednjih dela inspirisanih ostrvom i njegovim tajnama.

Podelite stranicu:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •