Dobrodošlica

Jedan od prvih aspekata kiparske kulture sa kojim se stranci sreću na Kipru je topla dobrodošlica. Kiprani su širom sveta poznati zbog svog iskrenog gostoprimstva i ljubaznosti.

Reči “Kalosorisate” (Dobrodošli) i “Kopiaste” (Pridružite nam se) se izuzetno često izgovaraju pri obraćanju lokalcima i strancima.

Od bacanja noževa, preko razbijanja tanjira do bacanja cveća

Cvece buzuki uzivo Kipar Grcka

Razbijanje tanjira je stara grčka tradicija koja se širila grčkim ostrvima, a nije zaobišla ni Kipar. Viđa se na zabavama i proslavama, posebno na venčanjima.

Pre nego što su tanjiri preuzeli tu ulogu, oko izvođača na sceni bacali su se noževi, uz obavezan uzvik “Opa!” kako bi se izrazilo uvažavanje i uživanje u njihovom nastupu. Ova tradicija je iščezla zbog nesreća i povreda koje je prouzrokovala, a zamenjena je bacanjem tanjira.

Ovaj običaj se naziva “Kefi”, što grubo prevedeno znači “duh radosti, strasti, entuzijazma, uzvišenog stanja duha”.

U nekim delovima Kipra i Grčke ova tradicija je živa još uvek, ali je uglavnom zamenjena bacanjem cveća zbog očiglednih problema sa bezbednošću prilikom bacanja i razbijanja tanjira. Tokom mnogih večeri buzukija devojke u pletenim/plastičnim tanjirima nose cveće, prilaze stolovima i prodaju ih prisutnim gostima, koji ih potom bacaju na izvođače na sceni.

Porodica

Kipar je veoma tradicionalna kultura u kojoj je porodica na prvom mestu. Familije su uglavnom velike sa najmanje 20-30 članova, među kojima su tetke, ujaci, rođaci, deca rođaka itd. Kad god se organizuje neka proslava ili praznik, cela familija se okuplja na jednom mestu. Svi oni uglavnom žive jedni blizu drugih.

Imendan

Sigurno ćete primetiti da rođendani nisu tako slavljeni događaji na Kipru i u Grčkoj kao što je to slučaj kod nas. Za razliku od rođendana, imendan ima mnogo značajniju ulogu na ostrvu. Imendan je praznik sveca po kojem je dete dobilo ime, a neki sveci se proslavljaju i više puta godišnje.

Deca najčešće dobijaju imena po svecu mesta u kojem žive, najstariji sin po očevom dedi (prededi), a najstarija ćerka po očevoj babi (prababi). Zbog ove tradicije, često postoje rođaci sa istim imenom.

Za imendan se obično priprema velika gozba u kući (roštilj, švedski sto), mnogo se peva, pleše i pije. Gosti – porodica, prijatelji, komšije – se ne pozivaju na proslavu imendana, već se očekuje da sami dođu. Neki će ostati samo kratko jer treba da obiđu i druge prijatelje i porodicu koji slave. Uobičajeno je da se osobi koja slavi imendan ponese mali poklon, najčešće u vidu cveća ili manje biljke.

 Pogledajte listu svih imendana na Kipru…

Uskrs

Kiprani poput nas slave pravoslavni Uskrs, kojim se završava 50 dana posta.

Uskrs na Kipru traje pet dana, počev od Velikog Petka do sledećeg utorka.

U subotu uveče svi odlaze u crkvu na ponoćnu uskršnju liturgiju. Po izlasku iz crkve, može se čuti kako jedni druge pozdravljaju rečima “Hristos anesti”, što znači “Hrist je vaskrsao”, dok drugi odgovaraju sa “Alitos anesti”, što znači “Vaistinu je vaskrsao”. Plamen sveća počinje da se širi u okolini crkve i mesta, time se završava post, a većina ljudi odlaze svojim kućama da jedu tradicionalnu kiparsku uskršnju supu (magiricu) i flaune.

Uskršnja nedelja je dan veselja, pije se i jede, peva i kuca crveno-farbanim jaja. Toči se crno vino, jagnjad se okreću na ražnju.

Svadba

Svadba na Kipru - Moj Kipar

Mlada donosi u kuću miraz. Afroditino ostrvo je pod uticajem duge tradicije, koja se održala pored svih promena koje su nastupile. Iako je dugo bio engleska kolonija, Kipar je zadržao običaje, što je naročito izraženo u seoskim sredinama. Ovaj običaj je nekada bio regulisan zakonom.

Prilikom stupanja u brak muškarac prelazi da živi kod supruge. Mladin otac gradi kuću i pre nego što će njihova mezimica stati pred oltar. Čak je pokazuju potencijalnom mladoženji, ne bi li on opčinjen luksuzom doneo sudbonsnu odluku. Mada običajno pravo polako gubi trku sa modernim shvatanjima,duboko je ukorenjeno među kiparskim Grcima.

Svadbe su uglavnom raskošne i bajkovite. Zove se i po nekoliko hiljada ljudi. To je takođe deo tradicije, i znani i neznani budu pozvani na svadbu, kako bi pomogli mladencima da krenu u novi život. Posle tradicionalnog venčanja u crkvi, sledi nekoliko sati čestitanja, ali su pozvani samo najbliži srodnici, dok ostali gosti daju novac i odlaze kućama.

Brak je veoma važna institucija na ostrvu, koja nažalost poslednjih godina, kao svuda u svetu, preživljava u krizi. Učestao je broj razvoda, što je u poslednje vreme poprimilo drastične razmere. Dok je pre nekoliko godina Kipar po broju razvoda bio na dnu liste, posle ulaska u EU 2004. godine nalazi se na vrhu lestvice po broju razvoda u odnosu na populaciju.

Kako da organizujete venčanje na Kipru?

Hrana

Kiparsko meze - Moj Kipar

Hrana je u centru mnogih običaja i tradicija na Kipru.

Suvla (σούβλα) je vrsta roštilja sa velikim komadima jagnjećeg mesa koje se okreće na malim ražnjevima oko tri sata. Najčešće se jede nedeljom i za Uskrs.

Na Kipru se za Božić sprema Vasilopita (Βασιλόπιτα), poseban kolač/pogača sa novčićem skrivenim unutra. Smatra se da će onaj ko izvuče novčić imati sreće tokom cele godine.

Kiprani za Uskrs pripremaju specijalnu vrstu peciva koja se zove Flauna (φλαούνα), a označava kraj posta. Flauna se uglavnom pravi od testa u koje se dodaju sir, suvo grožđe, nana i semenke susama, iako postoje i druge varijacije.

Više o kiparskoj kuhinji…

Utorak 13.

Za razliku od zapadnog uverenja po kojem je nesrećan dan Petak trinaesti, na Kipru je to Utorak trinaesti.

Svadba u Aja Napi pored plaže Nissi (Fotografija: Shutterstock)
Kiparsko meze (Fotografija: Shutterstock)
Podelite stranicu:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •