Kažu da čovek, pored mesta gde je rođen i onog gde živi, ima još samo jedno idealno mesto na svetu koje oseća kao svoj pravi dom. Neki ga nikada ne otkriju, a ja sam imao tu sreću da ga upoznam u najboljem mogućem trenutku.
Kako je sve počelo?
Kipar sam u svoj kalendar uvrstio sasvim slučajno 2014. godine, zahvaljujući akciji “jedna karta kupljena – druga gratis”. Čim sam zakoračio na tlo ovog mediteranskog ostrva, znao sam da je to – to. Ono što osetiš, a ne možeš odmah da opišeš rečima. Nešto što te kupi za ceo život.
Kao “dupli strelac” u horoskopu, nikada nisam voleo vraćanje na ista mesta jer je planeta prevelika, ali sam se pred ovim parčetom raja poklonio. Od te prve posete, Kipar sam obišao uzduž i popreko, a svaki sledeći odlazak iščekujem sa istim žarom kao da je prvi. Za mene je ovo ostrvo zbir svega onoga za čim sam tragao u desetinama drugih zemalja.
Rađanje portala “Moj Kipar”
Stvaranje ovog portala trajalo je tri godine. Zanimljivo je da je projekat prvobitno trebalo da bude posvećen Grčkoj, ali me je nešto uporno kočilo. U jednom neobaveznom razgovoru sa prijateljem Robertom Dacešinom (kreatorom bloga “Rio priče sa putovanja”), prelomio sam:
“Čoveče, ja toliko volim Kipar i sad mi je jasno zašto mi sa Grčkom ne ide. Ovaj projekat je suđen Kipru!”
Tako je nastao “Moj Kipar”. Dve jednostavne reči koje nose ogromnu emociju.
Moja misija i naša zajednica
Kroz ovaj portal želim da ljudima sa naših prostora približim ovo fenomenalno ostrvo i budem im lični vodič. Cilj mi je da doživite barem deo one magije koju sam ja osetio, a da pritom prođete povoljno – nasuprot svim predrasudama o “skupom Kipru”.
Od zvaničnog lansiranja sajta 1. avgusta 2018. godine do danas, “Moj Kipar” je izrastao u najveću regionalnu zajednicu ljubitelja ovog ostrva. Ponosan sam što sam hiljadama vas pomogao da isplanirate svoje savršeno letovanje, pronađete dom ili započnete novi život pod kiparskim suncem. Više nisam samo turista, a zahvaljujući vama, Kipar je postao naša zajednička priča.
Upoznajte Andreasa i Eleni
Zdravo drugari! Mi smo Andreas i Eleni – vaši zvanični domaćini i Milanovi najverniji asistenti. Zašto baš ova imena? Naš kreator Milan ih je izabrao jer su to neka od najprepoznatljivijih imena na Kipru. Iako je Maria statistički najbrojnije žensko ime, Milan je zbog svoje velike ljubavi prema Heleni Paparizou odlučio da napravi mali izuzetak i krsti nas po svojoj inspiraciji. Kao što vidite, mi smo mačak i mačka. Na Kipru nas, mačaka, ima više nego stanovnika! Nećemo da se hvalimo, ali mi zaista dominiramo ostrvom i znamo svaku njegovu skrivenu uličicu, najlepšu plažu i najbolji riblji meze. S obzirom na to da Milan, pored sve ljubavi, ne može da bude dostupan 24/7 za sva vaša pitanja, nas dvoje uskačemo u pomoć! Tu smo da vam olakšamo istraživanje, ulepšamo planiranje i pobrinemo se da se na našem portalu osećate kao kod kuće. Mjau i vidimo se na Kipru! |
Tu sam za vas
Ako planirate putovanje, pozivam vas da se prijavite na našu Newsletter listu (na dnu stranice) kako biste prvi saznali o jeftinim avio-kartama, smeštaju i skrivenim draguljima ostrva. Ukoliko nemate s kim na put, posetite našu stranicu Tražim saputnika.
Za sva pitanja, informacije i savete – pišite mi. Trudiću se da vam odgovorim u najkraćem roku.
Dobrodošli na putovanje kroz jednu od najlepših destinacija Sredozemlja!
Milan
“Moj Kipar” posvećujem majci
Nešto o meniRođen sam 1985. godine u Novom Sadu. Iskreno, nisam bio kao ostala deca niti sam delio većinu interesovanja svojih vršnjaka. Uživao sam i stvarao u svom svetu, u senci i miru. I sa te pozicije napadao najviše ciljeve. Bio sam samo takav štreber, ali od IV razreda osnovne škole. Do tada najnemirnije dete na svetu koje je bilo vezivano za stolicu kod kuće i isterivano iz učionice zbog nemogućnosti da 45 minuta mirno sedi. Završio sam srednju ekonomsku školu, a potom diplomirao i masterirao Informacione tehnologije na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu 2008. odnosno 2010. godine. Danas kada sretnem neke od svojih nastavnika i profesora, prva asocijacija im je “učenik sa najlepšim rukopisom i najurednijim sveskama”. Tu smo došli do moje prve omiljene vrline i mane – perfekcionizam, koji ja nazivam omiljenom bolešću. 😀 Ne podnosim ljudsku površnost, a osobina koju najviše cenim je empatija. U polju weba i marketinga sam od 2002. godine, a prvi novac od toga sam zaradio sa 20 godina. Bilo je to 2005. godine, kada sam postao glavni i odgovorni urednik zvaničnog web sajta najuspešnijeg Srbina svih vremena, Novaka Đokovića. Veliki zalogaj za tada naivnog 20-godišnjaka i obožavaoca tenisa (zbog Jelene Dokić), ali i dokaz da se sa jasnom vizijom, predanim radom, trudom, upornošću, strpljenjem, stalnim usavršavanjem i verom u sebe – svaka visina može dosegnuti. To saradnja traje i danas, i ponosan sam što sam osoba sa najdužim stažem u timu jednog od najboljih svetskih tenisera svih vremena. Neprocenjiv je osećaj kad znate da ste uz nekoga kao što je Novak od trenutka kada gotovo niko nije čuo za njega, pa do trenutka kada je dotakao same zvezde. Preko 3000 napisanih članaka samo su zrno peska u moru ove prekodecenijske saradnje. Kroz ovaj i preko sto drugih projekata, kako u webu tako i u drugim oblastima, iskustvo je raslo iz dana u dan i zato sam odlučio da sajt koji je pred vama bude kruna mog života i ljubavi prema webu, dizajnu, marketingu, novinarstvu i putovanjima. I prema Kipru! Do 2008. godine nisam imao pasoš. Od tada do danas putovao sam u oko 25 zemalja. Pre toga, dane i noći sam provodio učeći i usavršavajući se, imao svoj pravac i sledio ga. Na prste mogu da izbrojim koliko sam puta u periodu školovanja otišao u izlazak. Rekao bi čovek asocijalno biće, ali potpuno suprotno tome. Sada kada je došlo vreme da se ubiraju plodovi i proživi “izgubljeno” pa i mnogo više od toga, “terorisan” sam sa: “Opet putuješ?”, “Kako toliko putuješ?”, “Radiš li ti nekada?”… Šta da kažem na ovo… Dovoljno je da ja znam koliko sam sebe dao u ono što radim da bih došao do nečega čemu težim. Nedavno mi je poznanica postavila pitanje “Kako to izgleda kada ceo život radiš posao koji voliš?” Nasmejao sam se misleći da sam time sve rekao. I siguran sam da jesam. Pored navedenog, život ne bih mogao da zamislim bez muzike i kulinarstva. Večiti sam optimista i hedonista, obožavam ljude i neprestano radim na sebi. Govorim engleski i grčki jezik, a pre nekoliko godina sam završio i Školu turizma. Za svoju dušu. A kroz “Moj Kipar” ću sve to da podelim sa vama… |
Hvala svima koji su doprineli stvaranju ovog portala. Posebnu zahvalnost dugujem Robertu Dacešinu, bratu Dušanu, kumu Saši Staniću, profesoru grčkog jezika Hristosu Skurupatisu, Jeleni Košutić na PR savetima i Miletu Mićiću koji je oživeo naše maskote Andreasa i Eleni.
