Politička mapa Kipra

Glavni politički problem Kipra je podela na grčki i turski deo. U tridesetak godina koliko je prošlo od podele pa do danas nije učinjen bukvalno ni jedan korak ka ponovnom ujedinjenju, mada je ujedinjenje u interesu i jednih i drugih. Grci bi mogli da se vrate na zemlju sa koje su izbegli, a Turci bi izašli iz izolacije. Turci su na ostrvu pod neprekidnom kontrolom turske armije, tako da je njihov politički angažman ograničen. U više navrata je dolazilo do pokušaja pregovora koji su propali jer ni jedna pregovaračka strana nije nimalo odstupila od svojih prvobitnih zahteva. Turska strana zastupa tezu o konfederalnoj zajednici država, dok grčka strana teži unitarizmu. Najozbiljniji pokušaj za ujedinjenje dogodio se 2004. godine, a inicirao ga je generalni sekretar UN-a Kofi Anan. Ako bi se prihvatio taj plan celo ostrvo bi ušlo u EU, ako ne, samo južni, odnosno grčki. Grčki političari su procenili da ovaj sporazum više odgovara turskoj strani, pa su ga odbacili iz sledećih razloga: plan nije omogućavao povratak svih grčkih izbeglica, kao ni vraćanje svog zemljišta koje im je pre pripadalo, Turci bi dobili previše mesta u organima vlasti i plan takođe nije uključivao uklanjanje britanskih baza sa ostrva. Iz tih razloga, na referendumu na grčkom delu ostrva 75% građana je odbilo sporazum. Iako je plan prihvatilo 64% građana Severnog Kipra, on nije prošao, tako da je nastao pravi paradoks – u EU je praktično ušao samo južni deo, iako službeno Turska Republika Severnog Kipra predstavlja deo Kiparske Republike pa samim tim je deo EU. Velika prepreka ujedinjenju ostrva je stalna prisutnost 50.000 turskih vojnika.

Kiparska Republika

Službena površina Kiparske Republike koja stoji u svim svetskim podacima je u stvari površina ostrva koja iznosi 9.251 km². No, stvarna površina kojom raspolaže ova republika je dosta manja. Kada se oduzme površina Turske Republike Severni Kipar, ovoj republici ostaje 5.896 km². Površina britanskih baza im oduzima još 154 km² ili 2 % teritorije, a ako se izuzme i površina UN-ove “tampon zone”, dođe se do podatka da Kiparska Republika raspolaže teritorijom od oko 5.500 km² ili nešto više od polovine teritorije ostrva. Ova prvobitna površina se piše zato što je Turska Republika Severni Kipar nepriznata i zvanično je sastavni deo Kiparske Republike.

Kiparska Republika raspolaže većim delom ostrva, i to na zapadu, jugu, većim delom centralne oblasti, te nešto manje na jugoistoku. Taj deo na jugoistoku je odvojen od matične teritorije britanskom vojnom bazom Dekelija, te se može smatrati enklavom. Unutar ove baze postoje i dva sela koja se takođe smatraju enklavama. To su sela Ksilotimvu i Ormidija. Međutim, granice sa britanskim vojnim bazama nisu toliko izražene kao sa turskim delom ostrva.

Dan nezavisnosti slavi se 1. oktobra. Kiparska Republika je stekla nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva 16. avgusta 1960. godine, kada su je priznale sve svetske države osim Turske, koja je nije priznala ni do danas. Zbog već navedenih razloga, ona nema suverenitet nad svom svojom teritorijom od 1974. godine.

Zastava Kiparske Republike je jedina zastava suverene države na svetu na kojoj se nalazi oblik ostrva na geografskoj karti. Taj oblik se nalazi u centru zastave i obojen je bakarnom bojom, jer je bakar simbol Kipra, a ostrvo je dobilo ime po njemu. Ispod oblika ostrva, nalaze se dve ukrštene maslinove grančice koje predstavljaju jedinstvo i mir između Grka i Turaka. Podloga je bela. Zastava je usvojena odmah nakon dobijanja nezavisnosti, a osmislio ju je tadašnji potpredsednik dr Fazil Kučuk, a prihvatio predsednik Makarios. Uz zastave Irske, Indije (sve tri imaju iste boje: narandžastu, belu i zelenu) i Bosne i Hercegovine, predstavlja tzv. “mirovnu zastavu”.

Himna Kiparske Republike je “Ύμνος εις την Ελευθερίαν – Ymnos is tin Elefterian”. Ovo u prevodu sa grčkog glasi “Himna slobodi”. Zanimljivo je to da su himna Kiparske Republike i himna Republike Grčke u stvari jedna te ista himna. Dakle, kad igaju reprezentacije ove dve zemlje u bilo čemu, dovoljno je da se himna intonira samo jedanput.

Valuta pre uvođenja evra u 2008. godini bio je kiparska funta (CYP): EUR 1 = CYP 0.585274, CYP 1 ≈ 1.71 evra.

Vlada Kiparske Republike se sastoji od Predsednika i potpredsednika, te Parlamenta koji broji 59 članova, 56 iz reda Grka i 3 iz reda manjina. Sudska vlast ima 13 članova. Sadašnji predsednik Kipra je Nikos Anastasijades koji je izabran na izborima 2013. godine. Vojska Kiparske Republike se sastoji od oko 6.500 vojnika, sa 8,33 vojnika po 1.000 stanovnika jedna je od solidnije militarizovanih država. Treba napomenuti da Kipar iako je članica EU, nije članica NATO-a.

Službeni jezik je grčki. Pored grčkog dosta se koristi i engleski kog govori oko 90% domaće populacije, zato što je Kipar bio britanska kolonija praktično oko 80 godina.

BDP po glavi stanovnika iznosi 19.633 američkih dolara, što Kiparsku Republiku svrstava među razvijenije zemlje sveta, tačnije na 36. mesto, zajedno sa Slovenijom, Južnom Korejom i Maltom, koje imaju sličan BDP. A otkad je članica EU, Kipar se ubraja među razvijene zemlje sveta (ne među zemlje u razvoju, kao do tada).

Kiparska Republika je članica mnogih svetskih i evropskih organizacija, a između ostalih izdvaja se članstvo u EU i Komonveltu.

Turska Republika Severni Kipar

Turska Republika Severni Kipar zauzima sever, te veći deo istoka ostrva. Površina koju zauzima iznosi 3.355 km² ili nešto oko 37% celokupne površine ostrva. No, zbog UN-ove neutralne zone ta površina je nešto manja. Kao i južni tako i Severni Kipar ima jednu svoju eksklavu, istina mnogo manju, ali mnogo više izolovanu nego što je to slučaj kod južnjaka. To je selo Erenkoj (Kokina), koje leži u Morfu zalivu i od matične teritorije odvojeno je sa oko 5-10 km grčke plaže. Glavni grad je službeno Nikozija, ali vrlo često i Kirenija vrši tu ulogu.

Ovu državu, osim Turske, niko drugi u svetu ne priznaje. Zanimljivo je i to da je Autonomna Republika Nahičevan, koja je pod suverenitetom Azerbejdžana, takođe priznala ovu republiku, dok sam Azerbejdžan nije. Inače, Severni Kipar ima međunarodni embargo u svakom pogledu: političkom, ekonomskom, trgovinskom, saobraćajnom, vojnom, sportskom, kulturnom i dr. Ovo je uslovljeno time što se on smatra okupatorom i argresorom na Republiku Kipar, te se smatra njenim delom. Tako Severni Kipar uveliko zavisi od Republike Turske, bez koje praktično ne bi opstao. Sve svoje spoljne poslove mora izvršavati preko nje. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, ova izolacija polako počinje popuštati, te ova republika sve više počinje da samostalno deluje, iako to još nije ni blizu pravih samostalnih zemalja.

Podloga zastave TRSK je bela. Na podlozi se nalaze dve vodoravne crvene pruge, koje su odvojene od gornjeg, odnosno donjeg ruba. Između ovih pruga se nalazi crveni polumesec i zvezda, simbol islama, koji je službeno državna religija, iako se TRSK deklariše kao sekularna država.

Himna nosi naziv “Istiklal Marš”. Valuta je nova turska lira, koja je zamenila staru tursku liru 1. januara 2005. godine. Sadašnji predsednik je Mustafa Akinci. Pored njega vladu čini premije, te parlament od 50 članova, u kom većinu ima Turska Republikanska Stranka.

Vojska TRSK je u stvari vojska Republike Turske, koja se nalazi na ostrvu od 1974. do danas. Broji oko 30.000 vojnika, koji čuvaju suverenitet ove samoproglašene republike. Jedan od osnovnih zahteva kiparskih Grka je da se ova vojska povuče, međutim to Turci ne žele.

Službeni jezik je turski. Grčki ovde baš i nije poželjno čuti, a naravno isto se odnosi i na turski jezik sa druge strane granice.

BDP po glavi stanovnika iznosi 8.095 američkih dolara. To jeste manje od polovine BDP-a grčkog Kipra, ali kada se uzme u obzir da je ovo zemlja u izolaciji, te da gotovo skroz zavisi od Turske, ovo je više nego solidna cifra. Ovo je veći BDP po glavi stanovnika, čak i od BDP-a same Turske. Ipak, ova nelogičnost u pogledu BDP-a TRSK i BDP-a njenog zaštitnika i finansijera, dobija smisao kada se zna da Severni Kipar ima stanovnika kao prosečno naselje Istanbula, te da Turci iz svog državnog budžeta izdvajaju dobar deo novca za svoje sunarodnike sa Kipra.

Ujedinjeno Kraljevstvo

Nakon odlaska kolonijalne vlasti Ujedinjenog Kraljevstva sa Kipra, oni su ovde ostavili svoje dve vojne baze koje egzistiraju i do danas i važne su strateške pozicije ove države, zbog blizine Bliskog istoka. Površina ovih baza je 154 km² ili nešto manje od 2% ostrva. Na ovoj teritoriji živi oko 15.000 ljudi: oko 8.000 njih su britanski vojnici i njihove porodice, dok su ostalih 7.000 domaći Grci koji ili rade u ovim bazama ili ovde imaju svoje posede kojih se nisu hteli odreći.

Baza Dekelija je nešto veća i nalazi se na jugoistočnom delu ostrva i osim grada Dekelije ovde se nalazi i selo Agios Nikolaos. Ova baza graniči i sa Severnim Kiprom, a delove Republike Kipar odvaja od matičnog dela teritorije, te južnim kipranima, odnosno Grcima i nije baš drago što postoje ove baze, pogotovo ova, Dekelija.

Druga baza je Akrotiri i nalazi se na samom jugu ostrva, tačnije zauzima istoimeno poluostrvo. Ovde se nalazi i najjužnija tačka ostrva, rt Gata. Pored Akrotirija na teritoriji baze nalazi se i gradić Episkopi.
Svi zakoni na ovoj teritoriji su isti kao i u Britaniji, te se ovi delovi ostrva zvanično i tretiraju kao deo Ujedinjenog Kraljevstva.

Zelena linija/UN

Zelena linija - Buffer zona UN Kipar

1974. godine je uspostavljena linija razgraničenja, čime je ostrvo podeljen na grčki i turski deo, a ta linija je nazvana “zelena linija” po boji flomastera kojim su je ucrtali na karti UN-ovi mirovni pregovarači. Oko ove linije je uspostavljena neutralna zona pod kontrolom UN. Ona prolazi i kroz glavni grad Nikoziju i različite je širine na pojedinim svojim delovima, od stotinjak metara baš u Nikoziji, do 5-10 km u nekim drugim delovima ostrva. Njena površina se ne može tačno izraziti, jer to je ipak “tampon” zona koja nema čvrste granice, a i ona iz godine u godinu postaje sve labavije određena. Ipak, otprilike se može reći da zauzima sličnu površinu kao i britanske baze, znači negde oko 1,8%. Ova zona ima tri svoja segmenta. Prvi je najmanji i nalazi se oko turske eksklave Kokina (Erenkoj). Drugi, ubedljivo najveći segment, proteže se kroz centralni deo ostrva, između ostalog i kroz Nikoziju, od Morfu zaliva na zapadu, do baze Dekelija na istoku. Mnogi objekti, gradići i sela koji su se sticajem okolnosti našli u ovoj zoni, stavljeni su van funkcije, odnosno raseljeni su, tako da u ovoj zoni ne živi gotovo niko osim UN-ovih vojnika, koji ovde čuvaju mir. Najznačajniji objekat koji je ostao u ovoj zoni je svakako aerodrom u Nikoziji, koji je iz tog razloga od 1974. godine van funkcije, pa su južnjaci izgradili aerodrom u Larnaki, a severnjaci nešto malo izvan Nikozije. Pravo čudo i izuzetak predstavlja malo mesto od oko 3.000 stanovnika, po imenu Pilis (Pila), koje se nalazi u ovoj zoni nedaleko od baze Dekelija. To je, naime, jedino mesto na ostrvu, a verovatno i u svetu, gde Turci i Grci žive zajedno. I konačno, treći segment “tampon” zone je dosta kraći i ide od baze Dekelija, tačnije mesta Agios Nikolaos, do zaliva Famagusta.

Bitno je reći i to da su kroz “zelenu liniju” do danas otvorena četiri punkta kroz koje se može doći iz jednog dela ostrva u drugi. Najvažniji takav punkt se nalazi u Nikoziji, pored Ledra palate.

Politička mapa Kipra (Fotografija: ontheworldmap.com)
Zelena linija – Buffer zona UN (Fotografija: Lensfield)
Podelite stranicu:
  • 78
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    78
    Shares